Kobna tajna je drama u stihu Matije Bana koja govori o odnosu plemićkog i pučanskog sloja u Dubrovniku u 15. veku. Kao i u nekim drugim njegovim dramama, i ovde se vidi da je pisao po uzoru na Šekspira, a u ovom slučaju inspiracija je bila drama Otelo. Ova Banova drama je u pet činova i napisana je u desetercu.
U doba kada se radnja Kobne tajne odvija vrlo su bile izražene staleške razlike u Dubrovniku. Naime, sloj pučanstva (građanstva), čiji je ovde predstavnik pesnik Dinko, nije bio dovoljno prihvaćen, tj. nikako nije se smeo mešati, a kamoli sroditi sa nekim iz reda plemića.
„Da u Dinku krv plemićka teče,
On bi vama pravi pjesnik bio,
Ali samo pučanin je… Sad me
Razum’ješ… podlegoste malo
Predrasudi plemićkoj, to priznaj.”
Ove stihove upućuje Jelica, žena dubrovačkog vojvode Mucija, Leonori, Mucijevoj sestri, jer Leonora je pripadnica visokog društvenog sloja i ona smatra da poreklo pesnikovo mora biti jednako njihovom da bi ga uopšte uzeli za ozbiljno. Međutim, ništa ih ne sprečava da uživaju u poeziji, naročito ako misle, ili bi silno želele, da su izvor pesničkog nadahnuća. Te lepe pesničke reči otopiće i ona hladna srca, žacnuće ih i navesti na ljubav. U jednom od razgovora između Leonore i Jelice pokrenuće se tema šta je to pesnik i šta je najlepše što stihovi mogu da kažu.
„Šta je pjesnik? Munjevita misô
Silnim čuvstvom silno razigrana.
On kâ orô na krilima krepkim
Po visinam’ nebeskim se vije,
Otud skida uzorite slike
I raskošno na zemlju ih sipa
Nekad glasom ljubavnim slavuja
Il’ lahora blagim žamorenjem,
Nekad tužnom uzdisaja jekom
Il’ satire porugljivim sm’jehom,
A nekada strašnom praskom groma.
Čovječanstvo njime potreseno
Ozdo burno pljeska mu i kliče,
Pa mu ime slavom uvjenčano
Od koljena do koljena šilje.
Čitala ćeš biti o Petrarci,
Kada mu je Rim podnio v’jenac:
Italija što god imađaše
Glasovitih mačem vitezova,
Ljudi sjajnih umom i vještinom,
U grad vječni svi su povrvjeli
Da bi svojim uvećali sjajem
Slavu nježnog pjesnika što bješe
Svud raznio pjesmom neumrlom
Ime l’jepe Laure po sv’jetu.”
Malo-pomalo, Leonora sve jače oseća ljubav prema Dinku, ali smatra da joj je Jelica prepreka. Tu je prvi zaplet. Iz ovog velikog nesporazuma sve kasnije situacije prerastaće u probleme, svađe, ali i tugu. Drugi, još veći problem za Leonoru jeste njen brat, Mucijo, koji zaista ne trpi razlike kada su u pitanju društveni staleži.
Naslov drami Kobna tajna Matija Ban je dao s razlogom, da bude simboličan. Jedino opravdanje ljubavi koja se javila u situaciji kada postoje nepomirljive razlike može biti neka duboko skrivana tajna. Nekad prećutane reči mogu imati srećan kraj, ali nekad i koban. Da ne bi brinula o posledicama, Deša odlučuje da istinu o poreklu svog sina zapečati u pismu, ni ne pomišljajući šta posle dvadeset godina ćutanja ova tajna može napraviti. Ko je Dešin sin? Pretpostavljate – Dinko. Kada „kobna tajna” ispliva na videlo, pa čak i posle decenija čučanja u pismu, izazvaće pometnju.
Matija Ban je u ovoj drami očigledno insistirao na emocijama i zapletima, što je, s jedne strane, dobro jer čitaoca tera na neprestano čitanje i budi u njemu želju da sazna šta će se dalje dogoditi, ni ne sluteći do kakvog kraja će doći. Pored razlika u društvenim slojevima, koje su i centralni motiv ove drame, prisutan je ljubavni trougao, jaka osećanja ljubavi i ljubomore, ali i straha. Opsednuti ljubomorom, junaci drame Kobna tajna ne razmišljaju racionalno, što nikome dobra doneti neće.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge zanimljive drame, među kojima su: Gospođica kao seljanka Milorada Šapčanina, Večiti mladoženja Aleksandra Ilića, Samrtna kletva Žarka Lazarevića, Nesuđeni Milana Jovanovića Morskog, Smrt Uroša Petog Stefana Stefanovića i druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa.
Knjigu Kobna tajna pogledajte OVDE, a sva dela Matije Bana OVDE.
